ВИШЕ ОД ШКОЛЕ

...

претрага:  

Јубиларних четрдесет година школе

  • Лабораторија звука

    Ове године прославили смо, и још увек славимо, четрдесет година постојања наше школе. Свечано расположење почело је на самом почетку године. Већ 2. септембра организовали смо рок концерт. Координатор активности била је наставница хемије Јелена Дробњаковић. Наступио је бенд „Лавиринт сећања“, у оквиру школе гитаре и бубњева „Чупавко“. Полазници ове школе су наши садашњи и бивши ђаци, тако да су и они приказали музичко умеће својим другарима, окупљеним у дворишту школе. Присутни наставници и родитељи, који су бринули о безбедности ђака, подсетили су се старих добрих хитова. Идеја нам је била промоција квалитетног звука и од те идеје нисмо одступили, што ћете видети у даљем тексту.

Кондиционе припреме

  • Још од августа почеле су припреме поводом прославе Дана школе. То је подразумевало много времена и вредног рада да се осмисли и направи школска приредба, али и организују све пратеће активности предвиђене за дане уочи и дане након свечане академије. На часовима ликовне секције ђаци су правили креативне позивнице, под будним оком наставнице Весне Станисављевић. За ову прилику припремили смо и беџеве са логом школе, које је осмислила наставница информатике Олга Вујин, а уз помоћ наставнице математике Маријане Мирковић. Маријана је била координатор пројекта „Улицама великана“ који је целу школу претворио у читав један град. Сви спратови, холови, сале, чак и степеништа, постали су тргови и улице. Сваки део школе сада носи назив неке знамените личности, уз који стоји слика и занимљиве чињенице о животу и раду великана. Осим што ће се петаци боље сналазити у делу школе намењеном старијим разредима, сви ђаци ће, надамо се, научити понешто о познатим научницима, уметницима и спортистима. Дизајн и технички део урадио је наставник техничког образовања Ненад Стаменовић, а за лектуру текстова билa је задуженa наставницa Драгана Дејановић Ковачевић, уз подршку других наставника српског језика.

    Како бисмо гостима направили пун угођај, уредили смо и зборницу. Много дана летњег распуста утрошено је на кречење, бојење и замену дотрајалих ормарића и столова. Тиме се бавила група наставника, чијим радом је координисала Сузана Бранковић Павловић. Посебно истичемо Сузану, иначе председницу Школског одбора, пошто је она била координатор за све активности у вези са манифестацијом јубилеја.

Андрићевијада – ширимо љубав

  • Дакле, све смо били припремили за дочек гостију. Пристигли су нам у четвртак, 6. октобра, из четири школе, од којих се три зову исто као и наша – ОШ „Иво Андрић“. То су школе из Ниша, Прањана и Бања Луке. Са свима њима дошли су и гости из Загреба, тамошње Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“. Задржали смо и госте из Македоније од претходне недеље. Били су то чланови хора ,,Златно славејче“ из Скопља, који су учествовали у манифестацији ,,Радост Европе“. Сваку групу чинило је осам ученика у пратњи директора и наставника школе, док је група из Скопља бројала петнаесторо деце. Ђаци су били смештени у породицама својих вршњака из наше школе. Весна Тутуновић и Јелена Ћирић, уз помоћ колега, повезале су домаћине и госте. На пријему код директора школе, гости и домаћини добили су на поклон мајице са логом школе и манифестације и носили су их током три дана дружења. Манифестацију смо назвали „Андрићевијада – ширимо љубав“. У оквиру ње осмислили смо разноврсне активности у којима су учествовали заједно гости и домаћини. Имали смо и слободног времена, па смо га искористили да гостима покажемо знаменитости Београда – Авалу, Калемегдан, Историјски музеј, Музеј ФК ,,Партизан“, Кнез Михаилову улицу, Храм Светог Саве и др.

    РТС: Окупљање ђака свих школа које носе име Иве Андрића  (8.10.2016)

    У вези са овим претходним, уприличен је и обилазак манастира у Раковици. Игуманија Евгенија дочекала је госте. Показала им је стару цркву у манастиру и потом су сви прешли у нову зграду, где је игуманија одржала предавање о историји манастира. Након тога, гости су посетили гробове наша два српска патријарха Димитрија и Павла, а обишли су и извор Свете Петке. За њега кажу да је лековит, па су неки гости пробали и воду са овог извора. Председник ГО Раковица Владан Коцић и члан општинског већа Снежана Предојевић, након посете манастиру Раковица, примили су директоре школа, представили општину и поделили пригодне поклоне гостима.

Мини олимпијада

  • Дана 7.10.2016. у СРЦ ,,Пионирски град“ у Кошутњаку, са почетком у 10 часова, организован је спортски квиз знања и спортске игре. Ову спортску манифестацију свечано је отворио Владан Коцић, председник организационог одбора манифестације и председник ГО Раковица. Уз помоћ дежурних наставника и чланова студија за анимацију „Чигра“, све планиране активности су почеле на време и одвијале су се према предвиђеној сатници. Први задатак је био спортски квиз са 40 питања. Одговори су се налазили на таблама постављеним на једној страни терена, док су капитени екипа били на другој. Олимпијски комитет Србије нам је даровао табле на којима се налази приказ Олимпијских игара у периоду од 1896. (у Атини) до 2012. (у Лондону). Чланови екипе су трчали до табли, како би пронашли одговоре на постављена питања. Питања су била заиста занимљива и носталгична. „Када су југословенски спортисти први пут освојили олимпијске медаље?“ „Како се звао гимнастичар који је у томе успео?“ У овом квизу је, поред знања, био важан и тимски рад и сналажљивост сваког члана екипе. Спортске игре су биле „Пилатес“, „Скије“ и „Гусенице“. Пре почетка свих ових такмичења дирекор школе је жребом извукао парове и тако је одређен ток такмичења. Након ових игара ревијално је организовано традиционално такмичење у надвлачењу конопца, где су све екипе, заједно са својим ученицима домаћинима, одмериле своје снаге. У паузама између игара и док су се чекали резултати није било празног хода, већ је уприличен плесни интермецо, уз кореографију чланова „Чигре“.

    Такмичење је протекло у изузетно фер и спортској атмосфери, уз подршку наставника, директора и осталих посматрача. Догађај су пропратили и медији. Управо је лепо расположење било и најважнији део овог дешавања. Мање је важно да смо имали и пласмане, али да поменемо и њих. Најбољи су били домаћини, дакле ОШ „Иво Андрић“, Београд – 94 бода (74 за квиз и 20 за спортске игре), затим ОШ „Иво Андрић“, Ниш 80 (60+20), ОШ „Иво Андрић“, Бања Лука 74 (54+20), ОШ „Иво Андрић“, Прањани 63 (53+10), Општа српска православна гимназија 60 (50+10) и хор ,,Златно славејче“ 57 (47+10).

Свечана академија

  • Приредба поводом 40. рођендана школе организована је 7. октобра у Дому гарде у Топчидеру. У част јубилеја, осмишљен је пројекат „Андрићевијада – ширимо љубав“, који је био и мото свечаности.

    На почетку свечаности, директор је уручио традиционалне награде најбољим ђацима у прошлој школској години, који су остварили изузетне резултате на највишим нивоима такмичења у оквиру разних предмета. У свом обраћању, директор је подсетио на историјат школе, циљеве које су пред себе поставили запослени и ученици и истакао успехе наших ђака. Гост на приредби био је и Смиљан Бањац, први уписани ђак школе, а данас успешни новинар. Он је са публиком поделио своја сећања на прве школске дане.

    Весна Тутуновић приредила је филм састављен од поздравних порука деце из Азербејџана, Македоније, Мексика, Румуније и Хрватске. Они су годинама уназад били драги гости наших ученика и пожелели су да порукама пријатељства честитају 40. рођендан школе. Хор „Златно славејче“ из Скопља својим наступом увеличао је нашу свечаност отпевавши и једну традиционалну српску песму.

    У школи се учи и руски језик, па је наставница Љиљана Вићентијевић пожелела да дочара дух словенства кроз „Русинску народну игру“, коју је спремила са својим двема ученицама Ларом Вукојевић и Кристином Јездимировић.

    Како школу доживљава неко ко се свакодневно дружи и са малим и са великим људима у њој, показао је кратки филм „Моја школа – из пера једног наставника“. Текст је написао Дејан Бошковић, помоћник директора и наставник биологије, а филм су реализовали Мирослав Крњић, Ненад Стаменовић и Олга Урошевић. Текст је читао ученик седмог разреда Марко Узелац.

    Игроказ „Моја школа“ посебно је забавио публику јер је замишљен као колаж радова наших ученика о школи и ономе што у њој воле. Припремиле су га Милица Мирковић и Светлана Бубало. На сцени су били ученици од петог до седмог разреда, који су извели оно што су мали и велики ђаци рекли о својим школским данима. Помоћ у снимању гласова ученика пружио је Ненад Стаменовић.

    Инспирисана стваралаштвом Иве Андрића, учитељица Вера Васић написала је песму „Да сам са вама“, где се запитала шта би велики писац поручио да залута међу нас. Песму је изрецитовао бивши ђак Никола Митровић. Један четвртак, Лука Милошевић, говорио је стихове своје награђене песме „Мој друг“, а њега је спремила учитељица Вера Стојановић.

    Публици се посебно свидела представа по мотивима Андрићеве приповетке „Аска и вук“, чија је порука да се уметношћу може победити свако зло, па и смрт. Станко Кржић је написао сценарио, а у главним улогама су били ученици петог и шестог разреда. Посебно су се истакли: Ивана Баришић (Аска), Ленка Васић (Аја) и Андреј Стојиљковић (вук). У припреми представе помогло је Стручно веће српског језика и библиотекар Мирјана Поповић.

    Плесне нумере су ведрином, полетом и шареним костимима улепшале вече прославе. Учитељице Александра Ивезић и Јелена Пантић спремиле су игру „Ја сам за плес“ са својим ученицима. Уз песму „Que sera, sera“ плесале су ученице петог разреда, а кореографију су осмислиле Катарина Гацин и Јелена Ћирић, учитељице.

    Програм је водила Анђела Миленовић, ђак осмог разреда, а за водитеља је текст написала наставница Драгана Дејановић Ковачевић, која је помогла и у осмишљавању тачака за приредбу. За сценографију су се побринули наставници Милан Андрић, Звонко Станковић, Весна Станисављевић, као и учитељице Александра Ивезић, Јелена Пантић и Вера Стојановић. У реализацији приредбе техничка подршка је поверена Ненаду Стаменовићу, Мирославу Крњићу и Станку Кржићу. Израду и штампање програма урадиле су Снежана Драгичевић и Звездана Микановић, а координатор приредбе била је Олга Урошевић. Сви који су учествовали у припреми приредбе потрудили су се да приредба протекне свечано и уз богат програм какав доликује јубилеју.

Између три хора

  • Мада делује као да је нека велика завада у питању, заправо је потпуно супротно од тога. У част јубилеја, осим хора старијих разреда, оформљена су још два хора – хор запослених и хор бивших ђака. Идеју је дала Јована Обрадовић, наставница музичке културе, а чланови Организационог одбора са одушевљењем су је прихватили.

    У хору старијих разреда певају чланови хора, заједно са ученицима који су одабрали изборни предмет хор и оркестар. Мада их укупно има преко стотину (још једном: преко стотину), већина чланова нема ниједан изостанак са пробе. Према Јованиним речима, атмосфера је изразито радна и сва деца су препознала да мора да се уложи много труда и вежбања да би хор добро звучао и да би представили школу у најбољем светлу. Посебно су се истакле ученице осмог разреда, јер су помагале млађима да се уклопе, али и наставници око организације. Ко зна, можда им је то пракса за неки будући позив.

    Шаролико друштво, од 15 до 40+ година, а функционишу као једно. То је хор бивших ђака школе. Предано су долазили на вечерње пробе из свих крајева града. Међу њима је била чак и једна трудница. Пробе су, од прве до последње, биле изузетно емотивне. Неколико пута се десило да се неко и расплаче, што од евоцирања успомена, што од лепоте коју музика носи. Чешће од тога, дешавао би се колективни (или солистички) „напад смеха“ који би на кратко прекидао радни процес. Дакле, хор духовитих емотиваца.

    Апсолутно најдетињастији, највеселији, најсрећнији и најбучнији од сва три хора, каже Јована, био је хор запослених у школи. Уз све то, на свакој проби, али и мимо њих, била је очигледна изузетна преданост и тимски дух. Ту су заједно певали учитељи, наставници, хигијеничарке, психолог, педагог и рачуновођа. Ђускање је на овим пробама била уобичајена пракса. Све у свему, хор ентузијастичних и бунтовних штребера. Звучи парадоксално? Управо то и јесте!

    На челу инструменталног састава наше школе налази се наставник Бранимир Ђокић. Осим што свира клавирску пратњу у већини нумера, са лакоћом своје знање преноси на ученике који су му по таленту веома слични – Јанко Симовић (акустична гитара), Ђорђе Ђуковић (кахон), Никола Тасић (маракас) и Немања Ивезић (тарабука), а ту су и бивши ученици Алекса Оцокољић (електрична гитара) и Јана Миленковић (клавир). Овај уиграни седмерац има изузетно велики допринос у формирању музичких нумера које заједно изводи са хором.

    И стигосмо до приредбе. Приредба у сали Дома гарде почела је у 18 часова химном школе „Мост који нам срца спаја“, коју је извео хор старијих разреда са специјалним гостом – хором запослених у школи. Диригент у свим нумерама била је Јована Обрадовић. Сва три хора су својим атрактивним програмом одушевили публику, а многе и расплакали. Сви присутни у сали су са нестрпљењем ишчекивали нове нумере међу којима су биле „Дечја граја“, Као да је било некад“ – ЕКВ и „Manowar – Heart of steal“. Последња нумера „За милион година“ окупила је сто шездесет учесника на сцени и истакла поенту приредбе.

    Нумера „Humanity“ немачког рок састава Scorpions има толико снажну поруку да је уз њу Јована Обрадовић осмислила и сценски наступ, уз велику помоћ колега, рођака и пријатеља из Србије и иностранства. Дејан Бошковић уприличио је еколошке пароле, а затим се њима позабавио тим преводилаца: Лепосава Љешевић, Тијана Тропин, Наташа Пантелић и Серхио Мартинез Перез, како би се поруке виделе и на језицима који се помињу у песми. Колеге Милан Андрић и Звонко Станковић направили су транспаренте уз помоћ ученика одељења 8/5, а Ненад Стаменовић дигиталну презентацију превода песме на српски језик, која је трајала истовремено са певањем. Колегиница Милица Мирковић припремила је ученике петог и шестог разреда који су носили транспаренте.

    Део овог извештаја морали смо да посветимо свим овим хоровима јер су они, на челу са наставницом Јованом Обрадовић, без претеривања привукли огромну медијску пажњу и стекли светску славу. О Јовани и њеним хоровима писали су медији из Америке, Шпаније, Британије, Немачке, Грчке, па чак и далеког Јапана, али и из других земаља. Преносимо тек пар линкова:

    Serbian-metal.org: Deca pevaju metal hitove! (10.10.2016)
    Telegraf: Dečji hor u OŠ Ivo Andrić u Beogradu peva metal hitove (11.10.2016)
    Team Rock: Serbian kids choir covers Manowar Heart Of Steel (13.10.2016)
    Metal sucks: Video: Elementary School Choir Sings Manowar’s “Heart of Steel” (10.10.2016)
    Excite.co.jp: メタルの神よりつかわされし子供たち。小学校の合唱団がマノウォーの名曲をカバー (13.10.2016)
    Metal Hammer: Video: Serbischer Kinderchor singt Manowar-Hit ‘Heart Of Steel’ (11.10.2016)

Радна, али забавна субота

  • У суботу, 8. октобра, у школи је организовано неколико радионица, којима је настављено такмичење започето претходног дана у Пионирском граду. Општи циљ пројекта „Андрићевијада – ширимо љубав“ био је да се повежу школе са именом српског нобеловца и да се кроз културне, спортске, научне и еколошке активности направи лепа и, надамо се, трајна сарадња међу школама у региону.

    У 10 часова све екипе су на улазу сачекали водичи, којима је координисала наставница математике Маријана Мирковић. Они су формирали групе и били задужени за њих до краја дана. Из разних активности претходних година, водичи су стекли искуство у вођењу група, па је све „текло као река“. Маршрута и сатница били су потпуно уклопљени.

    Сви такмичари, и гости и домаћини, учествовали су у пет радионица.

    Прва радионица била је изложба фотографија „Иво Андрић – писац и дипломата“ коју смо добили од Музеја „Иве Андрића“, а чију израду је донирала штампарија „Елбо“. У свечаној сали ученици 6. и 8. разреда били су кустоси на изложби и они су за ову прилику припремили текст за сваку фотографију. Заинтересовани гости могли су да чују од њих разне занимљивости о животу, књижевном и дипломатском раду нашег нобеловца, а подршка су им биле наставница Драгана Дејановић Ковачевић, Олга Урошевић и Светлана Бубало. Текстови су преведени са енглеског језика, а превод су урадиле наставнице: Лепосава Љешевић, Радмила Зимоњић и Драгана Васиљевић, уз техничку подршку наставника Станка Кржића, Милана Андрића и Ненада Стаменовића.

    Друга радионица односила се на израду магнета. Ученици су прво погледали презентацију о граду Београду, општини Раковица и нашој школи, а презентери су били: Алекса Секулић 6-2, Лука Вигњевић 6-2 и Теодора Тадић 7-4. После презентације учесници су одговарали на питања и тако освајали поене за своје екипе. Осим овог такмичарског дела, радионица је имала и практични део. Ученици су правили магнете од припремљених материјала. Слике које су израђене на магнетима најзначајније су знаменитости града Београда, а на појединим су исписане и мисли Иве Андрића. Тако направљене магнете гости су понели као успомену на ово дружење. Радионицу су осмислиле, припремиле и реализовале наставнице Љиљана Рајчић и Оливера Сретовић, а уз помоћ наставника Мирослава Крњића, Ненада Стаменовића и Гордане Милосављевић.

    Трећу радионицу припремили су ученици шаховске секције са наставницом Маријом Лукић. Одиграли су са члановима екипа неколико партија брзопотезног шаха и колико смо сазнали, нису били попустљиви, без обзира што су домаћини. Присутни су били и шаховски судија Никола Буртановић, као и бивши ученици наше школе, Димитрије Рајчић и Ђорђе Милетић, такође, у својству судија.

    Четврта радионица биле су игре асоцијација. Свака екипа решавала је једну такмичарску асоцијацију, за коју су добијали поене и једну занимљиву, тек да би се забавили. Заиста је било забавно, док су решења била и тачна, и нетачна, и духовита. Квиз су приредили Ненад Стаменовић, Маријана Мирковић и Јелена Дробњаковић.

    Пета радионица била је посвећена екологији и очувању животне средине. Ученице наше школе Нева Грујић 3-5, Ана Лековић 8-6 и Марија Хатлак 6-5 припремиле су занимљивости о животној средини и истакле значај њеног очувања. Свака екипа одговарала је на питања која су припремиле наставнице Ивана Дамњановић, Тања Парезановић и учитељица Сања Димић. За сваки тачан одговор учесници су добијали поене за укупан пласман. Ова радионица имала је и леп практични део, за који су такмичари, такође, добили одређен број поена. Капитени сваке школе засадили су по једно дрво пријатељства. Оно ће нас подсећати на дивно дружење и манифестацију коју је наша школа организовала.

    И напокон, сви ђаци, и домаћини и гости, окупили су се у холу школе, нестрпљиво ишчекујући коначне резултате такмичења. После сабирања поена проглашени су победници. Шесто место припало је екипи хора „Златно славејче“ из Скопља, пето екипи Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“ из Загреба, четврто ОШ „Иво Андрић“ из Прањана, треће место освојила је ОШ „Иво Андрић“ из Бања Луке, друго екипа ОШ „Иво Андрић“ из Ниша, а прво место су заузели ученици наше школе, искористивши предност домаћег терена за тесну победу. Нашу екипу представљали су: Ања Дожић 5-3, Лука Драгумило 6-3, Ана Бокић 6-3, Лука Родић 6-4, Сандра Бубања 7-4, Матија Зељковић 7-3, Сергеј Комненовић 7-1, Тамара Ћокић 8- 1 и Василије Пантелић 8-6.

    Сви учесници су добили вредне награде и пехаре које је припремила наша школа. Председник општине Раковица Владан Коцић уручио је пехаре најбољим екипама, док су чланови општинског већа Снежана Предојевић и Зоран Миленковић уручили награде.

И…


  • У недељу, 9. октобра, испратили смо госте који су отишли презадовољни. Школа је добила бројне похвале за организацију и гостопримство, а позвали су нас да и ми њих посетимо. Наставници и ученици наше школе већ недељама препричавају утиске, а најјачи од свих је да имамо добар тим квалитетних људи који уме да направи велике ствари. Јубиларна годишњица прошла је величанствено, како смо и планирали.

    Велико хвала гостима, родитељима, ђацима, спонзорима и пријатељима школе.


    Извештаје написали:
    Јелена Дробњаковић
    Милан Пашић
    Олга Урошевић
    Весна Тутуновић
    Јована Обрадовић
    Маријана Мирковић

    Текст приредио:
    Дејан Бошковић

    Лектуру урадила:
    Драгана Дејановић Ковачевић

    Фото:
    Тихомир Ножинић