ВИШЕ ОД ШКОЛЕ

...

претрага:  

Прослава 41. Дана школе

  • Ове године смо прославили 41. рођендан наше школе. Позната по својим плавим крововима, школа и на почетку пете деценије постојања још увек не жели да одрасте и остаје духом вечито млада и нова. Приредба поводом обележавања њеног свечаног дана организована је 6. октобра у сали Центра за културу Раковица. Представа је почела у 18 часова, а љубичасто - плави амбијент нове сале био је предворје за снове, који су били тема овог Дана школе.

    Приредба је почела стиховима Меше Селимовића „Снови“. Они су нас подсетили да се не окрећемо када једном кренемо за својим сновима, да се винемо што више можемо изнад свакодневице и боримо за своја крила. Девојчица, која је одрецитовала ове стихове, распршила је мало светлуцавог праха са свог длана и чаролија је отпочела. Хор старијих разреда је извео химну школе „Мост који нам срца спаја“, коју су написале и искомпоновале бивше ученице наше школе. Оне су и данас верне својим сновима- музици и поезији. Директор школе Милан Пашић у свом поздравном говору подсетио је на пут успеха што га годинама следе запослени и ђаци , а са публиком је поделио и своје дечачке снове од којих никада није одустао. Затим је уручио традиционална признања најбољим ученицима у прошлој школској години. Они су освојили бројне награде на различитим нивоима такмичења и пример су оних који се никада не окрећу кад једном крену ка својим звездама.

    Програм је настављен песмом Мирослава Антића „Успаванка“ у којој се оставља простор за лепоту, надање и сањарење, чак и кад се свет учини црн и зао. Мало шаљивог и прозрачног је унела рецитација Бранка Радичевића „Рибарчев сан“, а затим је уследила нумера хора „Fear of the dark“ о суочавању човека са својим страховима на мрачним путевима где се хода сам. Близу стотину нежних дечјих гласова извело је ову захтевну хеви метал нумеру уз пратњу електричних гитара и са својим диригентом добило овације одушевљене публике. О чему маштају наши ученици, шта су за њих снови, шта желе и чему теже показао је филм „Сањалица“. У песми Мирослава Антића „Чаролија“ нашло се прегршт савета како заувек остати пркосно дете и живети лудо и слободно, сањати снове у којима је све дозвољено и свако чудо могуће.

    Како изгледа живот једног ђака када у сновима оживе сви страшни школски предмети и како поново заволети школу и књиге, видели смо у представи „Страшан сан“, у којој су глумили ученици трећег разреда. Приредбу је улепшао и наступ хора из Македоније „Златно славејче“, нашег драгог госта, чије се певање дуго памти.Те вечери за нас је певао и гост изненађења, учесник суперфинала „Пинкових звездица“ Жарко Прибаковић.

    Публику је одушевио и наступ наших солиста који су отпевали песмe са фестивала ФЕДЕМУС- деца композитори. Публика је уживала у нумерама „Трагом звезда снених“, „ Музика и ја“ и „На твојим крилима“. Звуци клавира, гитаре, кахона и малог звонког инструмента укулеле, уз чисте и снажне гласове солиста, на најлепши начин су испричали причу о трагању за оном лепотом у себи и путевима снова у којима нису далеко ни звезде, ни ласте само ако се нешто довољно јако жели.
    Било је и стихова о сновима младости, недосањаним и заувек изгубљеним. О томе су на руском језику казивани стихови из Јесењинове песме „Месечеве вечери“. Дечја сањарења са којима се брже одраста и у којима се скривају жеље да свет буде лепши и бољи били су тема песме Недељка Попадића „Сањарење“. У песми Драгана Лукића „Сановник“, где се на шаљив начин тумаче дечји снови, нашла се и једна озбиљна забрана за све оне без снова. Шта би испричали јастуци кад би знали да говоре, какве тајне би открили, колико брига, чежњи и замршених путева дечје маште, открили смо у рецитацији Мике Антића „ Кад би јастуци проговорили“. Ученици су казивали многе мисли о сновима, које су мудри људи и писци рекли и забележили, а без чега нико од нас не би имао крила и веровао у чуда. Посебно занимљива и смешна била је представа „Сањар (епизода „Беба“) по мотивима приче Јана Мекјуана. Како се један маштовити дечак Питер, несхваћени сањар, изборио са љубомором према новорођеном брату, како је свет постао другачији гледан очима једне бебе, необичне су ситуације у које овај драмат ставља главног јунака.
    Уживали смо и у плесној нумери „Иза дуге“, а шаролике просторе жеља, идеала и циљева дочарале су нам својим чудесним плесом и живописним костимима ученице другог разреда. На самом крају програма публика је плесала са девојчицама четвртог и петог разреда уз нумеру „I will survive“. Обучене у бело, нежне и светлуцаве као снови, својим енергичним плесом су разбудиле све присутне и истакле смисао целе вечери.
    Када су се светла погасила и најавила крај представе, требало је да се запитамо да ли још увек сањамо, откривамо и чувамо оно нешто посебно у себи и смемо ли да клонемо чак и кад се понекад учини како је свет тамно и безизлазно место.

  • Програм »