ВИШЕ ОД ШКОЛЕ

...

претрага:  

РЕПОРТАЖА СА ЕКСКУРЗИЈЕ

  • Као и сваке године, једва чекамо да вивимо леђа родитеља. Ове године, срећом, није било оних који су трчали за аутобусом.
    Креће стампедо. Деца улећу у аутобус, борећи се за место :,,Ја хоћу до прозора!“ , ,, ја хоћу поред ње!“ , ,, хоћу ја позади! “ . К’о за баксуз, иза мене седи Вук, који нема паметнија посла него да мени дрма седиште. А наравно, ту је и Анастасија са два ранца пуна свакаквих ствари. Креће аутобус. Почиње забава. Разредне упућују упозорења о лепом понашању. Нико их наравно не слуша. Сви стављају слике да су кренули на све могуће друштвене мреже. У аутобусу је вруће, па сам се залепила за кожно седиште. Прва дестинација : Лисине, тамо је већина гледала да од прскања воде буде мокра, због врућине. На путу ка пећини, кесе за смеће су већ пуне. Стигли смо у пећину, а тамо је наравно, било много хладније него споља. Ту су девојчице вриштале, зато што им је водич рекао да има слепих мишева. Видели смо разне фигуре направљене од пећинских украса, као на пример ,,Мајку са дететом“. Након пећине, кренули смо ка Раваници. У аутобусу смо имали квиз, и ми смо водили. Очи су се копале селфи-штаповима, због чега је било доста писке и вриске. У Раваници је било толико буке, разредне су нас једва смириле, а неки су чак били и избачени. Чули смо занимљиве приче о кнезу Лазару и видели јединствени моравски стил грађени. Затим смо отишли у Крушевац. Тамо смо посетили музеј и Лазарицу. Били смо срећни што је то била последња дестинација за данас. Након Крушевца отишли смо у Врњачку Бању. Тамо смо се одморили и након вечере, отишли у дискотеку. Остали смо будни до касно, због чега је већина деце сутрадан била уморна. После доручка, имали смо слободно време. То време смо највише искористили за вожњу аутића у луна парку. Куповали смо сувенире и остало. Након ручка, напустили смо хотел и кренули ка Љубостињу. Љубостиња је женски манастир, задужбина кнегиње Милице. Чули смо и причу о првој српској списатељици, Јефимији. Следећа дестинација је Жича – по мени најлепши манастир који смо посетили. Препознатљив је по својој црвеној боји. Напокон, кренули смо за Београд. У аутобусу је било певања и препричавања хорор филмова. Када смо стигли у Београд, били смо срећни и уморни.
    Ову екскурзију ћу памтити по дружењу, смеху и као последњу екскурзију са VI-5.

    Тамара Вукша VI-5