ВИШЕ ОД ШКОЛЕ

...

претрага:  

Школско венчање

  • Досад сте навикли да читате текстове о такмичењима наших ученика, њиховим успесима и разним школским активностима. Овај је помало другачији, а можда и најлепши. Свако од нас памти своју прву љубав из школских дана. Непозвана дође, чини нам се брзо прође, а онда је заувек носимо у сећању. Ова прича доказује потпупуно супротно, а то је да љубав из школске клупе може вечно трајати.
    Јован Стојковић и Ана Милановић некада су били ученици наше школе. Учитељица им је била Сања Вујисић, а разредна Радмила Зимоњић. Са нама су поделили своју причу коју је испричала Ана, а за то имају посебан разлог:

    ,,Прича почиње много пре основне школе. Још у пеленама здружили смо се ми и наши родитељи јер је моја прабака живела у кући до Јоцине. Тако да се знамо скоро, па цео живот! Кренули смо у први разред. Први дан, још на приредби, за почетак смо се одушевили што смо у истој школи, а после смо видели да смо и у истом одељењу.
    Симпатисање је трајало пуних шест година, од првог пољупца, плесања, преко рекреативних и екскурзија, па до дискотека. Увек је било – где је Јоца, ту је и Ана, где је Ана, ту је и Јоца и ...знало се да ће нечега ту бити. Наставили смо да се дружимо и увек смо били најбољи другари. Након основне школе Јоца је уписао Пету економску, а ја Гимназију ,,Свети Сава“. Мало се друштво разишло, али након две-три године поново смо се окупили. Нас шесторо се дружимо и дан-данас. После средњих школа завршили смо и факултете, Јоца ДИФ, а ја Туристички и хотелијерски менаџмент. Обоје радимо већ пар година. Наша озбиљна веза почиње 2010. године и траје пуних седам година. Живимо заједно и нисмо се одселили са Миљаковца где смо и одрасли. Ове године, 26.августа, била је наша свадба. Изабрали смо да нам сликање буде у школском дворишту – тамо где је све и почело. Чак нам је и кум из истог одељења, па је то за њих двојицу било сјајно. Надамо се да ћемо остати у овом крају и да ће наше дете једнога дана ићи у ову школу.“

    Ово је укратко о њима и хвала им што су са нама поделили ове дивне тренутке. Подсетили су нас да се најлепше ствари дешавају управо у школи. Када би зидови школе проговорили, причали би највише о првим дечјим тајнама и симпатијама. Ова би, свакако, била једна од њих.
    У ствари, њихова прича тек сад почиње, а Основна школа ,,Иво Андрић“ била је само увод за једну љубав којој желимо да траје вечно. Срећно!